Мед и Кошница

Једна од медоносних пчела сакупиће само до 100 мг нектара - отприлике величине две капи воде – на једном лету. Шта пчеле раде са тим нектаром? Праве мед. Пчеле радилице у кошници дехидрирају или уклањају воду из нектара и додају секрете жлезда да би разградиле део шећера и помогле у очувању меда за дуготрајно складиштење.

Медоносне пчеле производе велике количине меда. То није лак посао. До краја лета велико друштво ће имати преко 45 килограма меда како би осигурала да читаво друштво има довољно хране за зиму. Можемо да замислимо зашто је толика гужва и јурњава у кошници - од тога зависи пчелињи зимски опстанак.

Нису све врсте помоћ хиљадама чланова породице. Неке попут оса копачица, морају саме обављати сав посао сакупљања хране, изградње гнезда и узгоја потомства. Остале врсте пчела живе у малим групама и регрутују помоћ својих ћерки током делова године. На пример, колоније бумбара почињу са једном пчелом сваке године, а затим се до лета нагомилају до неколико стотина. Ако обратимо пажњу кад следећи пут свратимо до цвећа видећемо колико врста пчела можемо пронаћи.

Одбрана пчелињег друштва

Као што можете претпоставити, ако неко има сав тај мед, врло лако може постати мета напада. Медоносне пчеле морају бити спремне да бране своју залиху меда од било ког медведа заљубљеног у мед, јазавца или друге велике животиње која би можда желела задовољити своју потребу за слатком храном.

Како то раде пчеле? Обично не гризу. Уместо тога убадају. Радилице убадају како би заштитиле своје сестре и друштво од опасности. Жаоке медоносних пчела су бодљикаве са стране. Ове бодље омогућавају да жаока остане у жртви и настави да упумпава отров на месту убода. Међутим, ова бодља такође значи да ће пчела која убоде оштетити своје тело и унутрашње органе и касније угинути.

Неке пчеле, попут великих индијских медоносних пчела, имају много одбрамбених средстава, укључујући велике ројеве који пецкају и способност да загреју свој стомак на температуру која ће убити мање предаторе, попут оса.

Европске медоносне пчеле нису једине које бране своје друштво. Немају све пчеле жаоке. Пчелари у тропским пределима често гаје пчеле без жаоке. Не смемо да дозволимо да нас њихово име завара; пчеле без жаоке уједају да би браниле своје друштво.

Афричке медоносне пчеле

Афричке медоносне пчеле су хибриди медоносних пчела пореклом из Европе и медоносних пчела пореклом из јужне Африке. Афричке медоносне пчеле спремније су да се гнезде на отвореним просторима, а матице се развијају и роје нешто брже. Оба ова фактора су им омогућила да се брзо шире Јужном Америком и јужним деловима Северне Америке.

Нешто по чему су афричке пчеле најпознатије јесте њихов убод. Али убод се не разликује од европске медоносне пчеле. Афричке пчеле су само мало осетљивије на сигнале које пчеле иначе користе да крену у одбрану или за убод. То значи да брже и чешће боцкају, а то је оно што их чини опаснијим у близини. Међутим, попут европске медоносне пчеле, оне се само у свом гнезду бране.

Све док се држимо подаље од гнезда и не узнемиравамо пчеле, бићемо безбедни док посматрамо афричке медоносне пчеле док сакупљају полен и нектар као и свака друга пчела.