Живот пчелињег друштва

Живот у пчелињој заједници потпуно зависи од годишњег доба. Медоносне пчеле сакупљају нектар са цвећа, што захтева да пчеле прате животни циклус цвећа и цветања у природи. Свако пролеће медоносне пчеле почињу да повећавају бројност своје заједнице у циљу припреме за период цветања. Током лета, пчеле појачавају рад и тада су најактивније. На јесен, како стижу хладнији дани, њихова активност се постепено смањује. Медоносне пчеле могу да преживе зиму без цвећа тако што се хране медом које су припремиле током пролећа, лета и јесени. Једна пчелиња заједница ако је велика може изгледати невероватно. Европска медоносна пчела, Apis mellifera, уобичајена за Европско и Северно америчко подручје, може имати заједнице преко 60.000 јединки.

Да ли су све пчеле женског рода?

Нису све пчеле женског рода. Постоје три типа пчела у кошници: матица, радилица и трутови. Матица је једина пчела у кошници која има способност репродукције. Радилце су женског рода, и оне су потомство матице. Улога трутова је да врше оплодњу матица из других кошница које стварају ново друштво.

Да ли је добро бити матица?

Свака пчелиња заједница има само једну матицу, а све радилице и трутови унутар заједнице су њено потомство. Матице се врло лако препознају због великог абдомена и радилица које је окружују и прате. Ако се којим случајем појави друга матица, радилице ће је присилно избацити или ће се две матице борити док једна не остане.

Основна дужност матице је да полаже јаја. Да би задржала величину друштва матица леже у просеку 1500 јаја дневно.

Медоносне пчеле започињу свој живот у облику јајета, затим се претварају у ларву, а потом у лутка. Лутка се потом развија у одраслу медоносну пчели коју већ добро познајемо. Период развоја од ларве до одрасле пчеле радилице је углавном 21 дан.

Шта раде женске пчеле?

Све радилице су женског рода. У односу на старосну доб – радилице мењају своја задужења, баш као што и људи чине како постају старији. Људи по рођењу време проводе код куће, затим одлазе у школу а потом на посао. Младе пчеле радилице прво обављају задатке унутар кошнице, као што су брига о ларвама и о матици. Младе пчеле праве восак уз помоћ жлезди са унутрашње стране стомака и тим воском изграђују свој дом. Временски период колико ће свака пчела провести радећи одређен посао зависи од потребе заједнице. Обично након што неколико недеља проведу у кошници, радилице почињу да излећу ван кошнице и почињу да сакупљају полен, нектар и воду.

Одрасла медоносна пчела која иде у потрагу за храном живи око 30 дана након што крене у потрагу, што је укупно 51 дан. Овако кратак животни век је услед тежине и ризика које излетање носи. Излетање је један од најтежих задатака у заједници зато што су ван кошнице пчеле изложене нападима предатора, изгубе се у повратку у кошницу, могу да се нађу у олуји, угину услед тровања пестицидима у природи, и томе слично. Пчеле које презимљавају у кошници и које не излећу могу да живе и преко 6 месеци.

Живот трута

Мужјаци пчеле се називају трутови, они немају жаоке као што је имају остале пчеле.

Трутови су присутни само неколико месеци током године. Може се рећи да изгледају помало чудно због великих очију које обухватају скоро целу главу. Разлог због којег они имају тако велике очи је да би лакше приметили матицу на љубавном лету. Улога трутова је само да оплоде матицу, и сваки од њих свакодневно одлази на лет у потрази за новим матицама зарад оплодње.

Шта је рој?

Да ли сте некада видели пчелињи рој? Када пчелиње друштво постане превелико или када нема довољно простора, оно ће да се роји. Радилице праве специјалне воштане ћелије како би одгајиле нову матицу. Ова нова матица ће наследити кућу, кошницу, своје мајке и преузети све њене одговорности везане за полагање јајашца. Старија матица ће са половином радилица напустити кошницу.

Рој медоносне пчеле чине стара матица и радилице које су у потрази за новом кошницом. Радилице заједно са матицом одаберу место, углавном је то на грани дрвета и закаче се једна за другу. За то време извиђачице иду у обилазак како би пронашле ново место за изградњу новог дома. Важно је да када видимо рој негде, да се не плашимо али исто тако и да их не узнемиравамо. Ионако се неће тамо дуго задржати. Чим извиђачице дођу назад у рој, све пчеле ће заједно да одлуче које место је набоље да постане њихов нов дом, а потом све заједно лете ка њему.

Живот ван кошнице

Највећи број пчела које излећу ван кошнице, излетнице, имају задужење сакупљања и доношења ''сировина'' назад у кошницу. Пчеле могу да лете и до два километра како би сакупиле нектар и полен са цвећа. Пчеле користе нектар како би направиле мед, који је најважнији извор енергије за одрасле пчеле али и за развој ларве. Пчеле сакупљају полен који је такође храна за ларве као извор протеина, а све у циљу одгајања јаке младе пчеле. У замену за полен и нектар, биљке добијају опрашене цветове, што за резултат има добар род.

Пчеле такође сакупљају воду коју користе за пиће али и за хлађење гнезда. Оне су прве животиње које су измислиле климатизовање простора. Наиме, оне користе евапорацију као начин хлађења и то уз помоћ крила, тако што увлаче и избацују ваздух ван кошнице како би задржале идеалну температуру.