Комуникација међу пчелама

Пчеле радилице користе сва своја чула како би пронашле цвеће укључујучи: мирис, боју, облик, место, текстуре латица, период дана. Али шта пчела ради да би обавестила остале пчеле, своје сестре, где да иду? 

Како пчеле виде цвеће?

Медоносне пчеле и велики број инсеката могу да виде боје које и ми видимо: зелену, плаву и љубичасту. Пчеле међутим не могу тачно да одреде црвену, али зато имају могућност да УВ светло виде веома добро, то је оно исто светло од кога се ми кријемо. Велики број цвећа је искористио ову способност пчела и има такозване УВ водиче за нектар, односно водиче који упућују пчеле где да нађу нектар.

Плесни говор медоносне пчеле

Како медоносна пчела саопштава својим сестрама пчелама када пронађе место са цвећем које меди, место пијаће воде или предивну нову кућу? Тако што одлети код њих и плеше. Тако је, плеше. Искусне пчеле користе одређен угао тела усмерен на плафон/кров кошнице како би саопштиле сестрама правац и приближну удаљеност пронађеног места, хране или нечег другог. Затим, добро информисане сестре одлазе и лично посећују то место. Овде се може одграти пчелињи плес и испробати лично.

Карл Фриш (Karl von Frisch) је освојио Нобелову награду 1973. године за дешифровање плеса пчела. У једном од његових првих експеримената ставио је кошницу на поље са нектар хранилицом како би пчеле сакупљале нектар из те хранилице. Затим је сео и посматрао шта оне раде.

Након много часова посматрања приметио је да се пчеле покрећу нешто слично плесу унутар кошнице. Затим је током целог дана пратио и мерио пчеле док су оне плесале. Током овог поступка, др Фриш је приметио да су пчеле мењале угао у складу са померањем сунца на небу. Касније је др Фриш заједно са колегама дешифровао остале делове плесног језика пчела који је откривао удаљеност, али и даље постоји оно што тек треба да научимо о овим предивним, малим створењима.